Početna strana

Uobičajen

Dobrodošli na blog jednomzasvagda!

Cilj autora ovog bloga je da na jednom mestu skupi što više nedoumica na koje ljudi nailaze u svakodnevnom funkcionisanju, odnosno da ukloni zablude i neznanje sa kojim žive.

Možda nije lepo rečeno, ali suština je nadam se jasna. Glavna polja koja planiram da obradim su:

  • pravopis i gramatika,
  • popularni mitovi i osnovne činjenice
  • zdravorazumski pogled na svet
  • opšta kultura

Imajte na umu da ne mora da znači da sam uvek 100% u pravu, ali tu računam na vašu pomoć da mi konstruktivnim predlozima ukažete na moguće greške i pomognete u daljem kreiranju sadržaja bloga i razvoju istog. Ovo se naročito odnosi na sekciju posvećenu pravopisu, jer nisam profesionalni lektor, već samo neko ko smatra da određeni pojmovi spadaju u kategoriju elementarne pismenosti i da se moraju pravilno upotrebljavati ako želimo da kažemo da znamo srpski jezik i njegove slične varijante.

Ideja nije da se gomila ljudi prepucava oko nekih  nevažnih detalja, naročito što se pravopisa tiče, koji može biti toliko strog da ni ljudi koji kreiraju pravopisna pravila ista ne znaju u potpunosti, već da ukažem na najčešće (i po meni najteže) greške koje ljudi prave. To važi i za ostale sfere života, gde opet mogu samo da apelujem na upotrebu elementarne logike i da iznosim lično mišljenje na neku temu. Na primer, ako neko želi da baci limenku na sred ulice i nije shvatio sa svojih 20-30 godina koliko je to GLUP postupak, njemu verovatno više niko ne može pomoći da razume u čemu greši.

Ukoliko budem pomogao makar jednoj osobi da shvati da je određena vrsta ponašanja štetna po nju i ostale, onda trud neće biti uzaludan.

Svi predlozi su dobrodošli!

Advertisements

Krivi smo mi

Uobičajen

Isprva sam hteo da nazovem ovaj tekst „Srbija 2014-te: Krivi smo mi“, ali sam shvatio da je ovaj drugi deo, naslov veoma poučne Balaševićeve pesme, sasvim dovoljan i da se sve ovo o čemu ću pisati može posmatrati malo univerzalnije i šire. Inspiracija je naravno došla od izbora koji će se obaviti za nedelju dana, odnosno od izbornih kampanja koje i te kako vređaju inteligenciju svake normalne osobe (ako kampanje nekim čudom ne vređaju tvoju inteligenciju, nešto nije u redu sa njom). Svemu tome su pomogle reakcije najrazličitijih ljudi koje sam imao priliku da opazim i te reakcije upravo daju odgovor na pitanja zašto smo tu gde jesmo i zašto nema izlaza odatle (u dogledno vreme).

Dvoumio sam se u koju kategoriju bloga da stavim ovaj članak, jer je idealan kandidat za dve: „Stanje nacije“ i „Zdrav razum“. Ipak, prva je presudila delimično i zbog toga što nisam želeo da tekst povezujem sa terminom „Zdrav razum“ koji se koristi kao naziv stranke u debilnoj seriji koja se već dugo emituje na RTS-u.

Dakle zašto se tekst baš zove „Krivi smo mi“? Pošto je poznato koliko se Srbi razumeju u sve i svašta, to naravno obuhvata i dešavanja na domaćoj političkoj sceni i geopolitički položaj Srbije i Balkana u ovom trenutku. Naravno, prosečan stanovnik Srbije se razume u to kao što se razume u proces otkrivanja Higsovog bozona. Ali, voli da priča o tome i da iznese svoje dubokoumno mišljenje. Na prvi pogled, nema mnogo razlike između toga i ovoga što i sam upravo radim, s tim što ću ja to pokušati da zapravo argumentujem (što je veoma retko u Srba) i da se koristim samo logičkim stavovima/zaključcima. Naravno, da biste debatovali o ovome, neophodno je da ispunite preduslove kao što su elementarno poznavanje istorije i da posedujete IQ koji je bar blizu najmanjeg trocifrenog broja. Da li je ovo lepo reći ili ne, ne znam, ali nije me briga, 100 % sam siguran da je tako. Glupi i neobrazovani ljudi jednostavno ne mogu da sagledaju stvari iz druge perspektive i ne mogu da donesu pametnu odluku. Ovaj stav se možda može napasti povikom: „generalizacija!“, ali dobro znamo da je ovo teška činjenica, stvari jednostavno treba zvati pravim imenom.

Naravno i pored toga treba saslušati i uvažiti svačije mišljenje. Jasno je da je 2+7 = 9, isto kao i 6+3 i 4+5. Dakle ima više načina da nešto bude tačno, ali je isto tako jasno da 6+4 nikada neće biti 9. Glupa ideja je jednostavno glupa i stvari treba zvati pravim imenom. Sve je prosto zaista, i koren problema čini mi se upravo leži u toj činjenici da se na ovim prostorima uporno pokušava od 6 i 4 dobiti 9. Nije moguće! A kao što dobro znamo, ponavljanje iste radnje i očekivanje drugačijeg iskoda je školski primer ludosti.

Kada malo analiziramo situaciju iz perspektive predstojećih izbora (koje opcije su dostpupne, od strane koga su podržane) vidimo da postoji nekoliko kategorija u koje se ljudi mogu svrstati:

  • naivni ideolozi
  • politički plaćenici (glasači iz koristi)
  • ekstremisti
  • obični glasači
  • apolitični
  • anti-glasači
  • „prosvećeni“ glasači

Hajde malo da dublje proanaliziramo svaku od ovih kategorija:

Naivni ideolozi

Srećom malobrojna grupa ljudi (za koju god opciju bili), jer posmatraju stvari krajnje usko, nekritički i slepo verujući. Recimo, ova grupa najviše glasa za DSS, mada je ima i u LDP-ovim i redovima drugih partija. Problem je što se ova grupa drži neke opcije „kao pijan plota“ i ne odstupa od nje šta god ta opcija uradila.

Politički p(l)aćenici

Nije čudo da u zemlji poput Srbije ova grupacija postaje sve brojnija, jer s obizirom na to kako stvari funkcionišu, dobro je da ovo već nije postala dominatna opcija. Ovi glasači se lepe kao muve na govna i uskaču u redove trenutno najjače stranke u njihovom gradu/opštini. Većina njih su stranački vojnici koji izvšavaju naređenja svojih centrala kako bi imali nešto od toga – novčanu naknadu za delovanje, posao u javnom sektoru, ili, ako su dovoljno doprineli i dovoljno dugo verno služili – fotelju. Do nedavno su nosili žute boje, a sada veličaju „super moći“ Aleksandra Vučića. Ima ih naravno i u drugim partijama (svim jačim zapravo, uz neizbežan URS), ali jednostavno najveći roj muva je trenutno kod SNS-a.

Politički paćenizam

Ekstremisti

Kao što ime kaže, ekstremna (obično praznoglava) grupacija. Potencijalno, kao i kod svih ostalih malignih oboljenja, mogu predstavljati opasnost ako se ne tretiraju na adekvatan način. Hoće nešto odmah, ne razmišljajući o dalekosežnim posledicama svojih akcija. U stvarnosti obični huligani ispranih mozgova koji misle da imaju ideju, ali ako se setimo primera iznad, oni tom idejom ne da ne mogu da dobiju 9, nego su promašili i dekadni sistem. Misle da su događaji u Ukrajini super i da mi to možemo da sprovedemo u našoj zemlji. Ne znam odakle bih počeo da objašnjavam koliko je ovakav način razmišljanja pogrešan. Pored očiglednih stvari poput: nije ni malo „kul“ da nedužni prolaznici budu pogođeni snajperom u rukama nekog ludaka i materijalne štete koja nastaje prilikom takvih bezumnih divljanja, hajde malo da proanaliziramo najverovatniji scenario ishoda.

Besna rulja smenjuje vlast i ruši sve pred sobom. Zastanimo odmah ovde za trenutak. Zaista neuobičajena slika u poslednjih 200 godina u Srbiji zar ne? Ubijena su 3 kralja i jedan premijer, a na ovaj način je srušen i Milošević, nakon čega su se pojavile kreature poput Velje Ilića i kompanije. Tu dolazimo do prvog logičkog problema: šta nakon što se smene svi ti koji ne valjaju? Ko će i sa kojim legitimitetom istupiti ispred te divlje horde i preuzeti vlast? Kako će se osigurati da mu se to isto ne desi? Da li je onda srednji vek željeno doba za Srbiju, koja i dalje živi u mitovima da je kao država tada imala neki ozbiljniji uticaj i da je ostavila nešto iza sebe? Da li će vojne hunte smenjivati jedna drugu i tako u nedogled? A šta sa, ne daj Bože, malo širom slikom, kakve će to posledice imati po rejting zemlje u svetu, koji ionako ne može da se oporavi od 2 prethodna rata? Zagovornici tog pristupa ne shvataju da živimo u 21. veku i da je globalizacija (na žalost ili na sreću) odavno uzela maha i da je jednostavno naš sistem deo većeg sistema, kako god se on zvao (EU, Evroazija…). Turisti prestaju da dolaze, rejting zemlje strahovito pada… nema potrebe da se dalje ilustruje. Pa čak je i Hitler došao na vlast legitimno! Jedini način za trajno rešenje je mirno rešenje.

Srbija Srbima - obala Slonovače slonovima

Obični glasači

Obični, neopredeljeni, poluobavešteni ljudi oko kojih se stranke najviše i bore i zbog kojih se lepe svi ti silni bilbordi i jure „sigurni glasovi“. Većina je pod teškim uticajem konvencionalnih medija, a posebno onih najpopularnijih: Pink, RTS, Kurir, Blic. Slabo su obavešteni o bilo kakvim pozadinskim pričama, radnjama iza kulisa, a ova grupacija je inače omiljena među političarima koji je posmatraju kao obično stado ovaca, koje će da se kreće malo tamo, malo ovamo, gde se trava čini zelenija i gde šargarepa deluje bliže. Karakteriše ih kratko pamćenje i opšte slabo poznavanje političke scene (poistovećuju partije sa pojedincima, pa je tako SPS samo Dačić i sl.). Ova grupacija je svakako i najbrojnija, a posebnu zabrinutost predstavlja činjenica da ogroman deo ove populacije spada u onih 1.500.000 ljudi koji čitaju Kurir svakodnevno.

test inteligencije

Apolitični

Čast izuzecima, ali dobar deo ove grupacije po mom skromnom mišljenju predstavlja licemere, koji jednostavno žele da izbegnu bilo koju odgovornost za izbor ili neizbor nekoga vodeći se argumentima poput: „Ma sve je to isto“, ili „ništa to mene ne zanima“. Zatim, ipak koriste svoje pravo da kada do tog izbora dođe, kukaju na sav glas kako lopovi i nesposobnjakovići vode zemlju i kako će da traže azil. Izreka koja ih idealno opisuje je: „hoće da se jebu, al’ da im ne uđe“.

Anti-glasači

Glasači koji uporno glasaju za DS i njegove varijante na temu, ne želeći da daju glas „lošijoj opciji“, odnosno glasači koji biraju „manje zlo“. I sam mislim da većina partija predstavlja manje zlo od krajnje populističkog i nestručnog SNS-a, ali ipak i ova grupa glasača je veliki problem, jer je slična (samo obrnuto) grupaciji naivnih ideologa.

Prosvećeni glasači

Skidam kapu svakome ko zna tačno zašto glasa za nekoga, a ne pripada ni jednoj od opcija. Svakome ko argumentovano može da objasni zašto je nacrtao kurac na listiću ili zašto glasa za Dveri (tj. zašto bi glasao), Treću Srbiju ili na primer Radulovićevu grupu građana „Dosta je bilo“ (s tim što bih baš voleo da neki recimo Dverjanin u komentarima to i pokuša, za Radulovića i mogu da razumem) svaka čast. Ovi glasači su jednostavno malo obavešteniji o svemu ili prirodno pametniji od većine.

Malo drugačiju i širu analizu političke scene Srbije možete pročitati ovde. Inače, tekst sam napisao nakon izbora 2012. godine.

U čemu je jedini izlaz? Izlaz je da se probudimo i prestanemo da pratimo samo medije pod kontrolom aktuelne vlasti. Da prestanemo da pratimo tabloidne medije uopšte, TV sapunice i još gluplje reality programe. Da radimo na sebi, da se usavršavamo, da vežbamo toleranciju i da radimo kvalitetno svoj posao. Jednostavno, moramo da pokušamo da shvatimo svet oko sebe, a ne da se ponašamo kao onako kako političarima odgovara.

Pošto sam već za naslov ovog teksta uzeo naslov Balaševićeve pesme „Krivi smo mi“, red je i da završim sa nekim stihom iz iste, koji savršeno odgovara situaciji u kojoj se nalazimo (i 21 godinu kasnije):

„Putuj planeto, super smo se družili. Nama je lepo, taman kako smo zaslužili.“

Balkanci, izvorni hejteri

Uobičajen

Hejter – žargonski izraz za osobu negativnog stava prema svemu i prema svakome. „Hejtovati nekoga, ili baciti hejt, biti hejter – engleska uvezenica od glagola mrzeti (hate), popularna među mlađom gradskom populacijom.“ *

U trenutku pisanja ovog teksta (iako je 22. decembar), napolju je sunčano i prijatno. Jutro je prosto divno. Ipak, hodajući ka prodavnici čuo sam glasno negodovanje koje je dopiralo sa nekog od otvorenih prozora: „Ovo nije normalno šta nam rade, pa sad u decembru da bude ovako toplo, svi da se porazboljevamo posle. Mater im jebem svima odreda!“ Upravo iz tog razloga, čim sam se vratio seo sam za računar i počeo da pišem ovaj tekst, jer mene ovakve stvari užasavaju i prosto parališu. Kakav komentar dati na ovo? Koliko neko mora da bude zatucan i paranoičan da izgovori tako nešto? Koliko ovakvih osoba svako od nas sretne u toku jednog dana? Kako uopšte uspostaviti komunikaciju sa njima?

Zašto Srbi (i bliski im narodi) imaju nasušnu potrebu da mrze što se dešava oko njih? Svakog ko ne razmišlja isto kao oni vezano za bilo koju temu? To se provlači kroz toliko sfera života da je prosto besmisleno navoditi primere. Nedavno sam čuo razgovor dvojice muškaraca koji pokazuje do koje mere je to uzelo maha: „Ma da, kupio je nova kola, zamisli morona. Koji idiot danas kupuje nova kola, kada će im vrednost opasti za par godina? I to Francuza, pa da radi samo za delove“. Ovaj razgovor oslikava naše društvo u malom. Ima tu svega, generalizacije, iznošenja mitova kao činjenica, zajedljivosti, mešanja u tuđa posla… Ako još dodam da se taj razgovor odigrao u autobusu GSP-a, slika je još potpunija, jer je grožđe u ovom slučaju baš kiselo. Nije ni čudo što je na ovim prostorima bilo potrebe za kampanjom „nije teško biti fin“, sa jednim od slogana: „neka i komšijina krava bude živa i zdrava“. Ako je „hejt“ zastupljen u tako malim stvarima, ne iznenađuje činjenica da je na Balkanu bilo toliko sranja i ratova, jer svi koji ne misle kao mi (koji god to „mi“ aktuelno bili), ne zaslužuju da misle uopšte.

Oni pišu ćirilicom, ovi pišu latinicom. Jedni se krste ovako, drugi se krste onako. Treći imaju dugu kosu, feminizirane pokrete, ne znaju ko je Seka Aleksić… i tako sve dok se neki narod koji voli da tripuje da je ujedinjen ne podeli na plemena, pa onda na jedinke. Jer ako dovoljno daleko idemo, svi smo mi različiti po nečemu. Jednog dana će se možda i tebi koji ovo čitaš desiti da te drugi prozivaju zato što na primer voliš da voziš bajs, ili zato što imaš zelenu majicu (koliko god to smešno zvučalo, meni su i prethodni primeri podjednako debilni, a masovni su u praksi).

Najveći problem je što to rezultuje sindromom ljudi zarobljenih u septičkoj jami. Ko god poželi da izađe ili da predloži neku ideju kako bi SVI IZAŠLI napolje, ostatak rulje ga povuče nazad. Barem su u tome složni. „Nema veze kako je meni, samo neka i komšiji crkne krava!“

*Dragana Kanjevac, „U raljama hejtera„.

Najčešći pleonazmi – ili kad nešto želimo da naglasimo pa preteramo

Uobičajen

Pleonazam (grč. pleonasmos – suvišan, preteran) je upotreba suvišnih reči u govoru ili pisanju, odnosno suvišno obilje reči (tj. kad se uz reč širega značenja upotrebi i druga čije je značenje sadržano već u prvoj reči)

Pleonazam ljudi upotrebljavaju kada žele nešto da naglase, ne razmišljajući o tome šta su zapravo rekli. Najčešći primeri su:

  • sedi dole (čim treba da sedne, to će svakako biti dole)
  • čak štaviše (čak = štaviše; zamislite kada biste rekli: „boli me šija vrat, jer sam se brzo hitro okrenuo da pogledam zgodnu atraktivnu devojku.“)
  • mala kućica (sigurno nije neka velika kućerina, opet namerni pleonazam)
  • najminimalniji (već je minimalan)

Dakle znaci ne pismeni shaban je svako ko ovako pishe 🙂

Ako niste sigurni da ste pronašli sve greške u prethodnoj rečenici, pogledajte kada se „ne“ piše spojeno, a kada odvojeno.

Politička scena Srbije

Uobičajen
Ovo je Srbija (bre!)

Bela ovca okružena crnim!

Scena (Pozornica) – Prostor u pozorištu gde glumci po prethodno uvežbanom scenariju, uz određenu dozu improvizacije, predstavljaju gledaocima određen komad.

Da razjasnimo jednu stvar. Nisam član nijedne stranke, niti gajim preferencije ka bilo kojoj partiji. Ovde će da kasnije da stoji neki poučan i ubedljiv tekst, koji će prethoditi tačkama (tezama) koje ću upravo da napišem, pošto sam nakon svega što se dešavalo prethodnih meseci dobio neverovatan poriv da uradim tako nešto. Te teze su odgovor na stvari koje glupi ljudi ispranih mozgova ponavljaju u glas, a koje zaista više ne mogu da slušam. Dakle:

  • Prosečan glasač, odnosno prosečan stanovnik (namerno nisam hteo da upotrebim neku drugu reč) Srbije je idiot. On ne zna kako stvari funckionišu, kako država treba da funkcioniše, šta je moguće, a šta nije, koji set rešenja bi mogao nama da pomogne… Ne zna, nemoguće mu je da pojmi to, previše je ograničen, neobrazovan, glup i nezainteresovan. On samo zna ono što su mu usadili drugi u njegov bedni i primitivni mozak, gotovo isti kao on.
  • Sposoban političar NIJE ISTO što i sposoban radnik/državnik! U izuzetno retkim slučajevima jedna osoba može poneti oba epiteta!
  • Pri rešavanju bilo kog problema: životnog, nacionalnog, problema u školi… POTREBNO JE IMATI DODIR SA REALNOŠĆU! Dakle „Da hoće ovaj ili onaj da nam pomogne, bilo bi bolje“, je isto što i „Da imam 100.000 evra sad bih kupio stan!“. Nemaš 100.000 evra, NE MOŽEŠ da kupiš stan. Toliko je prosto. Ovo je univerzalno pravilo primenljivo na sve. Ne možemo da trčimo brzo kao Usein Bolt, ne možemo da preživimo pad sa 20-tog sprata na beton, ne možemo živeti od maštovite fraze „Kad bi bilo…“!!!
  • U međunarodnoj politici NEMA „prijatelja“. To je možda najvažnija stvar koju morate shvatiti. Da pojasnim glupima: Imate zemlju Srbiju i zemlju Grčku. Kada anketirate sve stanovnike Srbije i sve stanovnike Grčke i pitate ih da li simpatišu ovu drugu zemlju, odgovoriće potvrdno. Sada, zamislimo da imamo jednu veliku mrežu koju smo bacili u opštu populaciju naše zemlje i zahvatili određen broj ljudi koji čine vlast. Logično je i da prosečan učesnik u vlasti takođe  simpatiše Grčku, zar ne? Ali šta to znači? Da će kreirati politiku takvu da Grčka profitira nauštrb nas? Ili će održati godišnje par skupova „da izraze uzajamno poštovanje i prodube odnose“, što ne znači ama baš ništa, pošto imate 2 male zemlje koje NE MOGU praviti izolovanu politiku sarađivanja jedne sa drugom jer je to besmisleno. Sarađuješ sa onim ko može da ti smanji trgovinski deficit, ko može da ti donese blagostanje i sl. Da li je to Kina, Rusija, EU… NEBITNO JE!
  • Niko ne želi da ide u EU zbog ideologije, već zbog kvaliteta života i Evropskih vrednosti. Ne znate kakve su one? Pa onda zaista i ne treba da idete tamo…
  • Nije „narod rekao svoje“ na ovim izborima, kako ne shvatate! Tomislav Nikolić je predsednik republike, pa šta? Šta to znači? Da će biti bolji od Tadića? Iskreno sumnjam u to… Da je SNS sposobna da vodi ovu zemlju? Još više sumnjam u to… Da su DS, LDP, URS i SPS kvalitetni? Naravno da nisu, ali iskreno zapitajte sebe nakon što ste makar jednom odgledali i odslušali Aleksandra Vučića : Da li zaista mislite da je ON prava ličnost koja treba da donosi odluke u ovoj zemlji? Jeste ga ikada slušali? Znate li definiciju demagogije? Ne?
  • „Država treba da uloži…“ Šta? ODAKLE? Hoćete dnevnu politiku (jedino za nju glasate), bolji prevoz, veće penzije, manje poreze, manji PDV, i hoćete da „DRŽAVA ULOŽI?“ – „ONI SU UKARLI!“ Jesu, ukrali su, kao verovatno u svakoj zemlji sveta, manje ili više! A šta ste VI uradili? Po čemu ste VI bolji? Šta ste VI to zaslužili? Šta ste VI uradili da sebe obrazujete, usavršite, povećate sebi kvalifikacije…? Šta ste uradili za Srbiju?
  • Samo budale mogu žustro da budu za ove i one i da veruju ideološki nekoj partiji. Gledajte LJUDE koji su u tim partijama. Slušajte šta pričaju, pa popričajte sa 10 RAZLIČITIH ljudi i vidite da li je to tako. Ako ste glupi, verovatno Vam je celo okruženje takvo, i svi će biti „za neke“, a ne za „ove duge“. Slična situacija je ako ste pametni i obrazovani. Sklopite sve na jedno mesto, dobro razmislite šta se dešava i ko Vas laže i šta MOŽE da se uradi, a šta ne i u kom vremenskom roku!
  • NE POSTOJI nijedna razvijena poljoprivredna zemlja na svetu! N E   P O S T O J I! Navedite primer neke? Evo odmah odgovora: NIJE TAKVA ZBOG POLJOPRIVREDE, ili ne bar BITNIJIM DELOM zbog nje!
  • Stvari se menjaju, navikite se na to! Hoćete i dalje da orete volovima, da upotrebljavate kameno oruđe, da ratujete po rovovima? Znate li šta se dešava onim koji pokušavaju starom tehnologijom da se bore protiv nove? IZUMIRU! TO JE APSOLUTNO NEIZBEŽNO!
  • Rusija gleda svoje interese, da li možete to da utuvite u glavu? Da li prosečan Rus zna uopšte da pokaže na mapi gde je Srbija? E sad, setite se one priče o mreži i vlasti…
  • Srbi NISU NEBESKI NAROD i NAŠI STARI NISU BILI PAMETNIJI! Po čemu mislite da su bili pametniji? Šta su to uradili? Kakve je to Srbija pravila pametne odluke u poslednjih 500 godina? Kako smo se razvijali? Jeste bili negde po inostranstvu? Naravno da niste, zato što je tamo sve „trulo i pokvareno i svi mrze Srbe!“ Da, samo o nama razmišljaju… Probudite se slepci jedni, shvatite šta se dešava ovde i šta se dešava oko vas! Kako se ponašate nekulturno, neartikulisano, divlje, kakvu muziku slušate, takvu i državu pravite i tako se i predstavljate u svetu! Zato neko i kad se seti „Srbije“ ili „Sibirije“, posmatra je u negativnom kontekstu, kao što mi na primer posmatramo Šiptare…
  • Radite na sebi, i političari više neće moći od vas da prave majmune, i da dižu sebi i svojim porodicama zgrade i dvorce
  • Država treba da bude efikasan servis, a zbog skromnih intelektualnih mogućnosti prosečnog Srbina, imamo upravo onakvu državu kakvu zaslužujemo!

Smisao posta – ilegalna „prečica“ do spasa duše

Uobičajen

Uskrs je, zora. Došli ste u crkvu da se pričestite, zadovoljno čekajući u redu nagradu. To je skroz ok, pod uslovom da ste postili. Ali stvarno postili. U tom slučaju se ovaj članak ne odnosi na Vas i možete slobodno da ga preskočite.

Otišli ste? Ok, možemo da nastavimo. Ovaj članak se odnosi na one koji ne shvataju suštinu posta, i napisan je sa ciljem da ih uputi u istu. O, već zvučim kao neki zagriženi pripadnik jednog od velikosrBskih „narodnih“ pokreta. Ali, ta tema neće biti obrađena sa teološkog aspekta, već isključivo sa, bar ja tako smatram, logičkog, filozofskog i zdravorazumskog.

Vratimo se na onaj red u crkvi. Puno ljudi, bez izuzetka, u svakoj crkvi. Crkve su postale posećene kao koncerti, prosto kulturni događaji sezone. Ok, i to je u redu. Kako smo mi divan, pošten i pobožan narod, milina Božja! Ipak, realnost je takva da je tu gomila ljudi koja je postila veliki petak, eventualno tu nedelju pred uskrs i smatra da je učinila nešto posebno i da zaslužuje taj blagoslov u vidu pričesta.

Poenta posta je duhovno i fizičko čišćenje tela, sa naglaskom na ono prvo. Ukoliko verujete u Boga kao takvog, kao svemoguće i svevideće biće, kakav to misaoni proces može da se odigra u vašim glavama pa da mislite da možete prečicom da „prevarite sistem“?

Zaista mi je neverovatno da pojmim kako možete na taj način da rezonujete.. Velikoj većini vas je jedino bitno da dobije ono parče hleba i da gucne vino i da misli da su mu svi gresi oprošteni.

Pa ne ide to tako… Zar ne shvatate apsurdnost svog ponašanja? Verujete u Boga i idete u crkvu iz strahopoštovanja i uverenja da Bog, svemogući, može sve da vam oprosti i da ćete ako se budete dovoljno puta pričestiti sigurno otići u raj..

Je l’ to moda koju ste čuli na TV-u ili samo kolektivna glupost?

Da bi stvarno doživeli pročišćenje, u bilo kojoj religiji, i bez istih, morate žrtvovati svoj lagodni način života, zle misli (neću da kažem grešne, nego baš zle) i odreći se tih stvari koje toliko volite da „ne možete bez njih“.

Ništa ne znači da jedete 5 dana sardinu, ako ćete za to vreme da se opijate, psujete, navijate da komšiji crkne krava i slično.

U moderno vreme, to bi značilo da, na primer, morate da se odreknete Facebook-a.

Jaooooo, šta sam to rekao? Facebook-a? Pa neeeee, to je nemoguće! Ne mogu da živim bez njega…

Ako ste to pomislili, to je prva stvar koje treba da se odreknete tokom vašeg posta. Jedino na taj način možete postati duhovno jači i zreliji kao osoba. Ako kroz život idete kao hedonista, provedite taj period isprobavajući minimalizam. Ako ste zavisnik od serija, probajte da ih ne gledate, ili makar smanjite. Isto važi i za duvan. Više važi za duvan.

Nezavisno od religijske koristi i tog eventualnog blagoslova i ne ulazeći u tu priču, sve to će vam svakako koristiti.

Iskusićete kako izgleda kad se odreknete nečega i shvatićete da svet „neće da stane“ i da ćete preživeti bez saznanja šta se desilo u nekoj debilnoj seriji koja vam umesto vas samih govori šta je život i kako treba da ga živite.

A sad idite po vaše parče hleba…

Glagol „BITI“ u potencijalu( izražavanju želje, namere ili mogućnosti )

Uobičajen

Pod pretpostavkom da svi znamo sve oblike glagola BITI (!?), u ovom članku ćemo podsetiti na oblik ovog glagola gde se najčešće prave greške. To je svakako potencijal. Potencijal je složen i ličan glagolski oblik kojm se izriče želja , mogućnost  ili namera da se izvrši neka radnja. On nema nikakvo vremensko značenje već označava neku neostvarenu radnju.

Pravilno izgovaranje:

-Jednina:

1. Ja BIH  ( Ja bih išao na tu utakmicu )
2. Ti BI ( Ti bi izašao u grad )
3. On,Ona,Ono BI ( Ona bi pojela sve kolače )

-Množina:

1. Mi BISMO ( Mi bismo se družili sa vama )
2. Vi BISTE ( Vi biste zaspali do 12h )
3. Oni BI ( Oni bi kupili nešto u prodavnici )

Dakle, ni slučajno:  mi BI  , ili ja BI , ili vi BI! A da ne pričamo o ti BIH !

Korisno za znati:

BITISATI – turcizam koji se pogrešno koristi kao sinonim za biti ( živeti/postojati ), a zapravo znači propasti/umreti ( iz izraza „bilo i bitisalo“ = „bilo, pa prošlo“ ).

Pravilno pisanje i izgovaranje glagola „trebati“!

Uobičajen

Još jedna česta greška koja se sreće u komentarima, na forumima, blogovima i u govornoj komunikaciji jeste upotreba glagola TREBATI.

O čemu se radi…

Koliko puta ste pročitali ili čuli sledeće: TREBAM da odem, TREBALI smo da uradimo, TREBAMO to da završimo!?

Ajde da i ovo raščistimo: Glagol TREBATI se ne menja po licima, rodu i broju, ako iza njega stoji glagol! Znači, gore navedeni primeri se pišu ( izgovaraju ) na sledeći način: TREBA DA diskutujemo o tome na https://diskusija.org/forum, TREBALO JE DA uradimo, TREBALO JE to da završimo!

Kada se ovaj glagol menja po licima?

Samo u slučaju kada iza njega stoji imenica: TREBAM te, TREBAMO keš (novac) itd. Svakako, mi ćemo češće reći TREBA nam keš, što je takođe pravilno.

Dakle, TREBALO BI da obratite pažnju na ovaj glagol… i TREBALO BI da naučite da ga pišete i izgovarate jednomzasvagda.com 🙂

Kada se „ne“ piše odvojeno, a kada spojeno?

Uobičajen

Druga na „crnoj listi“ pravopisnih grešaka koje se najčešće prave je svakako pisanje rečce „ne“ uz glagole.

Dakle, rečca ne se odvojeno piše:

– u odričnim oblicima glagola ( ne znam, ne pitaj, ne smem, ne mogu… ) uz izuzetke NEĆU, NEMAM, NEMOJ, NISAM!

Pored ovih glagola izuzetaka, rečca ne se sastavljeno piše uz:
– imenice, prideve i priloge s kojima srasta u složenice ( neznanje, nečovek, nepoznat, nerado, nepismen, nezreo… )

Da sumiramo…

Rečca ne sa imenicama, pridevima, prilozima ide zajedno, a sa glagolima odvojeno – osim izuzetaka nemam, neću, nemoj i nisam!

Dakle, NEMOJTE da vas vidim da NE ZNATE da pišete rečcu ne i živite u NEZNANJU 🙂

Za sve ostale stvari koje želite da saznate, pratite https://saznajkako.info – riznicu korisnog i besplatnog znanja 🙂

Razlika između je l’ i jer!

Uobičajen

Koliko mi je poznato, ovo je najčešća (ujedno i najiritantnija greška) koju ljudi prave u svakodnevnoj komunikaciji, bilo da je pisana ili usmena.

Dakle, jednom za svagda: JE L’ NIJE ISTO ŠTO I JER, I NE MOŽE SE KORISTITI KAO SINONIM!

Je l’ koristite prilikom postavljanja pitanja. Primer: Je l‘ dolaziš večeras? Je l’ možemo da diskutujemo o tome? – Možemo, na sajtu https://diskusija.org.

Jer koristite kada odgovarate nekom, navodeći razlog. Primer: Ne dolazim, jer imam puno obaveza. Nisam, jer ne znam kako se preziva.